Чита се: за смиривање непријатеља и свих оних који нам зло желе у опхођењу према нама
Акатист Пресветој Богородици
у част њене иконе Умекшање злих срца
Кондак 1.
Теби, изабраној Дјеви Марији, узвишенијој од свих кћери земаљских, Мајци Сина Божијег, Кога за спасење света предаде, са умилењем кличемо: погледај на многожалосно живљење наше, опомени се туга и болести које си и сама претрпела, јер си, као и ми, на земљи рођена, и саучествуј са нама по милорђу своме, да бисмо Ти клицали:
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Икос 1.
Ангео витлејемским пастирима објави рођење Спаситеља света и са њим мноштво небеских сила послави Бога, певајући: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“. А Ти, Мати Божија, не имајући где главу Своју склонити, јер не беше места у гостионици, родила си у пећини Свог Сина Првенца и, повивши Га пеленама, у јасле Га положила. Зато, знајући за жалост срца Твога, кличемо Ти:
Радуј се, јер си дахом Својим Сина Свога Првенца загрејала!
Радуј се, јер си Превечног Младенца у пелене повила!
Радуј се, јер си Онога Који васељену носи млеком Својим хранила!
Радуј се, јер си пећину у небо претворила!
Радуј се, јер си престо Херувима постала!
Радуј се, јер си у рађању и након рађања Дјева остала!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 2.
Видевши Превечног Младенца како повијен лежи у јаслама, пастири, који су у Витлејем дошли да Му се поклоне, рекоше шта им је Ангео о Детету говорио, а Марија чуваше све те речи у срцу своме. А када прође седам дана, беше обрезан Исус по закону Израиљском, као дете осам дана старо. Певајући стрпљењу и смирењу Твоме, Богородице, вечноме Богу кличемо: Алилуја!
Икос 2.
Имајући разум утврђен у Богу и чувајући закон Господњи, у четрдесети дан, када се навршише дани за очишћење, ви донесосте Исуса у Јерусалим, као родитељи Његови, да Га ставите пред Господа и принесете за Њега жртву, као што је речено у Закону Господњем. Стога ми Ти овако кличемо:
Радуј се, јер си Створитеља васељене због испуњавања закона у Јерусалимски храм донела!
Радуј се, јер те је тамо старац Симеон радосно сусрео!
Радуј се, Једина Чиста и Преблагословена међу женама!
Радуј се, јер си Крст свој, жалостима преукрашен, са смирењем носила!
Радуј се, јер вољу Божију никада ниси прекршила!
Радуј се, јер си нам собом смирење и трпљење показала!
Радуј се, Сасуде, испуњен благодаћу Духа Светога!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 3.
Силом вишњом оснажена беше, Мати Божија, када чу речи старца Симеона док је говорио: „Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца“. И велика жалост прободе срце Богородичино, и са тугом ускликну Богу: Алилуја!
Икос 3.
Хитајући да погуби Дете, Ирод нареди да се побију сва деца у Витлејему и околини његовој, од две године и мађа, по времену које је дознао од мудраца, али по заповести Божијој, преко Ангела датој у сну старцу Јосифу, побеже читава света породица у Египат и остаде тамо седам година, до смрти Иродове. Због тога Ти са умилењем кличемо:
Радуј се, јер си све тескобе у туђини поднела!
Радуј се, јер се сви идоли у земљи Египатској срушише, не могавши да поднесу моћ Сина вога!
Радуј се, јер си међу безбожницима седам година живела!
Радуј се, јер си се са Превечним Младенцем - Дечаком и са обручником Својим у Назарет вратила!
Радуј се, јер си крај старца Јосифа дрводеље у сиромаштву живела!
Радуј се, јер си све време своје у раду проводила!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 4.
Бура жалости обузе Пречисту Мајку, када, вративши се из Јерусалима, не нађе успут Дете Исуса. Тога ради, Она и праведни Јосиф вратише се да га траже и после три дана нађоше Га у храму где седи међу учитељима и слуша их и пита. И рече Му Мати Његова: „Сине! Што учини нама тако? Ево отац Твој и ја са страхом Те тражисмо“. А Он им рече: „Зашто сте ме тажили? Зар не знате да треба да будем у ономе, што припада моме Оцу?“. И Мајка Његова чуваше све речи ове у срцу своме и клицаше Богу: Алилуја!
Икос 4.
Мати Божија чула је како Исус прође читавом Галилејом, учећи по зборницама, проповедајући Јеванђеље о Царству и исцељујући сваку болест и сваку рану на људима. Прође глас по читавој Сирији и доведоше Му оне који боловаше од разних болести, страстима и демонима обузете, као и узете и Он их исцељиваше. А Ти, Мати Божија, знајући пророчанства, у срцу са жалошћу осећаше да ће ускоро доћи час, када ће Син Твој Себе принети на жртву за грехове света. Збо тога Те, многострадална Мати, величамо и кличемо:
Радуј се, јер си Сина Свога на служење народу јудејском предала!
Радуј се, у срцу жалосна, али вољи Божијој покорна!
Радуј се, јер си свет од потопа греховног спасила!
Радуј се, јер си главу древне змије згазила!
Радуј се, јер си Себе на жртву Богу принела!
Радуј се, јер је Господ с Тобом, Благословена!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 5.
Проповедајући Царство Божије на земљи, Исус изобличаваше гордост фарисеја, који су себе сматрали праведнима. Слушајући Његове приче, разумеше да о њима говори и хтедоше да Га ухвате, али се уплашише народа, будући да Га сматраху за пророка. Знајући све ово, Богородица, беше жалосна због љубљеног Сина и, страхујући да Га не убију, са тугом клицаше: Алилуја!
Икос 5.
Неки од Јудеја, видевши васкрсење Лазарево, одоше код фарисеја и испричаше им шта учини Исус. И рече Кајафа, који те године беше поглавар свештенички: „Боље је да један човек умре за народ, него да сав народ пропадне“. И од тога дана договараше се да Га убију. Ми, пак, Теби, Пречиста кличемо:
Радуј се, јер си Спаситеља света родила!
Радуј се, Ти која си разлог нашег спасења!
Радуј се, јер си од рођења за Мајку нашег Спаса изабрана!
Радуј се, Мајко Божија, за страдање одређена!
Радуј се, Благословена, јер си Царица Небеска постала!
Радуј се, јер се увек за нас молиш!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 6.
Будући најпре проповедник речи Божије, а затим издајник Јуда Искариотски, један од дванаесторице Апостола, оде код првосвештеника да би им Учитеља свога предао. А они, када то чуше, веома се обрадоваше и обећаше да ће му дати сребрњаке. А Ти, Мајко Божија, жалосна због свог љубљеног Сина, са горчином Богу клицаше: Алилуја!
Икос 6.
Заблиста последња вечера ученицима Христовим и на њој им Учитељ опра ноге, указујући им Самим Собом на смирење, рекавши: „Један од вас издаће Ме, онај који са Мном једе“. А ми, страдајући са Мајком Божијом, овако Њој кличемо:
Радуј се, мукама срца исцрпена!
Радуј се, јер си све у овој долини многожалостивој поднела!
Радуј се, јер си у молитви спокој налазила!
Радуј се, свих тужних радости!
Радуј се, утехо наша у жалости!
Радуј се, јер нас из блата греховног спасаваш!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 7.
Желећи да покаже љубав Своју према људском роду, Господ Исус Христос на Тајној вечери благослови и преломи хлеб и даде га својим ученицима и Апостолима, говорећи: „Примите, једите, ово је Тело Моје“. И узевши часшу и давши хвалу, пружи им је говорећи: „Пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новога Завета, Која се за многе пролива за отпуштење грехова“. Благодарећи Милостивом Богу за Његово неизрециво милосрђе према нама певамо Му: Алилуја!
Икос 7.
Ново знамење милости Своје објави Господ ученицима Својим, када обећа да ће им послати Утешитеља, Духа Истине, Који од Оца исходи и Који ће о Њему сведочити. Теби, Мајци Божијој, два пуа Духом Светим освештаној, кличемо:
Радуј се, Духа Светога обитавалиште!
Радуј се, свесветла ложнице!
Радуј се, пространи доме Бога Речи!
Радуј се, јер се Божанствени бисер у Теби створио!
Радуј се, јер си нам Рођењем Својим рајске двери отворила!
Радуј се, јер си нам Собом знамење милости Божије пројавила!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 8.
Чудно нам је и тужно да слушама како Јуда Искариотски пољубцем издаде Учитеља свога и Господа, а чете и војводе и слуге јудејске Исуса ухватише, свезаше Га и одведоше, најпре првосвештенику Ани, а онда и Кајафи, поглавару свештеничком. А Мати Божија, очекујући смртну пресуду Сина свога Љубљеног, клицаше Богу: Алилуја!
Икос 8.
Од Кајафе, Јудеји одведоше Исуса у судницу код Пилата и рекоше за Њега да је злочинац. А Пилат, испитавши Га, рече како ниједне кривице на Њему не нађе. Ми Ти, Богомати, овако кличемо:
Радуј се, јер ти је срце болом измучено!
Радуј се, јер си због Сина Свога сузе проливала!
Радуј се, јер си све, као права слушкиња Божија, без роптања поднела!
Радуј се, јер си уздисала и јецала!
Радуј се, Царице Небеса и земље, јер молитве слугу Својих прихваташ!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 9.
Сви нараштаји величају Тебе, Часнију од Херувима и неупоредиво Славнију од Серафима, Владичицу и Мајку Избавитеља нашега, јер си Рођењем Својим читавом свету радост донела, а затим и велику жалост доживела, када си Сина Свога љубљеног видела предатог поругама, ударцима и смрти. Ми Ти, пак, Пречиста, умилно појање приносимо, појући свемоћном Богу: Алилуја!
Икос 9.
Сви речити говорници не могу исказати сва страдања која Си, Спаситељу наш, поднео када војници трнов венац исплетоше и на главу Твоју ставише, а ризу скерлетну Ти обукоше, говорећи: „Здраво, Царе Јудејски“, и по образима Те удараху. А ми, саосећајући у страдањима Твојим, Мајко Божија, овако Теби кличемо:
Радуј се, Ти која си гледала како муче Онога, Кога си млеком Својим хранила!
Радуј се, јер си Га у скерлетну ризу одевеног и новим венцем крунисаног видела!
Радуј се, јер си у страдању Његовом учествовала!
Радуј се, јер си видела како Га сви ученици Његови оставише!
Радуј се, јер си гледала како Га судије неправдно осудише!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 10.
Желећи да спасе Исуса, Пилат рече Јудејима: „Наш је обичај да вам једног пустимо, хоћете ли да вам пустим Цара Јудејског?“. А сви они, узвикујући, говораху: „Не Њега, него Вараву!“. Појући о великом милосрђу Божијем, ради кога Сина Свога Јединородног на крсну смрт предаде, да би нас од вечне смрти искупио, кличемо Му: Алилуја!
Икос 10.
Тврђава и бедем буди, Владичице, нама, од жалости и болести изнемоглим, јер си и Ти сама страдала, слушајући Јудеје како вичу: „Распни Га!“. А сада услиши нас који Ти кличемо:
Радуј се, јер отиреш сваку сузу онима који од злобе страдају!
Радуј се, јер си нам сузу умилења даровала!
Радуј се, јер грешнике који пропадају спасаваш!
Радуј се, непостидна Заступнице хришћана!
Радуј се, јер нас од страсти избављаш!
Радуј се, јер скрушеном срцу утеху дарујеш!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 11.
Свеумилно појање Спаситељу света приносимо, јер је добровољно на страдање пошао и Крст Свој на Голготу понео да би Га распели. Код Крста Исусовог стајаху Мати Његова, Марија Клеопова и Марија Магдалина. Видевши где стоје Његова Мати и ученик кога љубљаше, Исус Мајци Својој рече: „Жено, ево Ти сина!“: а затим рече ученику: „Ево ти Мајке!“. И од тога часа узе је ученик к себи. А Ти си, Мајко Божија, видевши на Крсту Сина и Господа свога како страда, са болом клицала Богу: Алилуја!
Икос 11.
„Светлости моја и Боже Превечни, Творче свих твари, Господе, Који муке на Крсту трпиш“.- Пречиста Дјева плачући говораше о чудесном рођењу Твоме: „Сине Мој, бејах узвеличана више од свих других мајки, али сада, авај мени, видим Те распетог и утроба се моја раздире“. А ми, проливајући сузе док Тебе слушамо, кличемо:
Радуј се, јер си радости и весеља лишена!
Радуј се, јер си добровољно страдање Сина Свог на Крсту гледала!
Радуј се, јер си Чедо Своје љубљено изранављено видела!
Радуј се, Овчице, јер си гледала Чедо Своје као Јагње на заклање вођено!
Радуј се, јер си Избавитеља од рана душевних и телесних прекривеног ранама видела!
Радуј се, јер си Сина Свога, васкрслог из мртвих, угледала!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 12.
Благодат Своју подари нам, Свемилостиви Спаситељу, јер Си на Крсту Дух Свој испустио и признаницу која беше против нас поцепао. „Светлост моја блага, Бог мој, на крсту се угаси“. А Дјева, јецајући говораше: „Похитај Јосифе, к Пилату да ти дозволи да са дрвета Учитеља Твога скинеш. Видевши Те изранављеног и нагог на Крсту, без икакве славе, Чедо Моје, душу Моју мач прободе, по пророчанству праведног Симеона“- провиде Мати Божија, кличући: Алилуја!
Икос 12.
Појући о милосрђу Твоме, Човекољупче, клањамо се обиљу милости Твоје, Владико, јер: „Желећи да створење Своје спасеш, самог си Себе смрти предао“, рече Прчиста. Васкрсењем Твојим, Спасе, помилуј све нас, који Пречистој Мајци Твојој са умилењем кличемо:
Радуј се, јер си мртвог и без даха преблагог Господа гледала!
Радуј се, јер си Тело Сина Свога љубљеног целивала!
Радуј се, јер си Светлост Своју као нагог и изранављеног мртваца видела!
Радуј се, јер си Светлост Своју у гроб положила!
Радуј се, јер си новом плашатницом Тело Његово обавила!
Радуј се, јер си Њега Васкрслог видела!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!
Кондак 13.
О, многоопевана Мати, изнемогла од жалости под Крстом Сина Твога и Бога, погледај на сузе и уздахе наше и избави од жалости, болести и вечне смрти све који се уздају у неизрециво Твоје милосрђе и кличу: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Молитва Пресветој Богородици у част њене иконе Умекшање злих срца
О, Многостадлана Мајко Божија, Узвишенија од свих кћери земаљских по чистоти Својој и по страдањима која си на земљи поднела, прими многоболне уздахе наше и сачувај нас под кровом милости Своје. Јер, другог уточишта и топлог заступништва осим Тебе не знамо и имајући смелости пред Оним Који је од Тебе рођен помози нам и спаси нас молитвама Својим, да бисмо без спотицања стигли до Царства Небеског, где ћемо са светим певати у Тројици Јединоме Богу сада и увек и у векове векова. Амин.
Тропар Пресветој Богородици у част њене иконе Умекшање злих срца
Умекшај наша зла срце, Богородице, нападе оних који нас мрзе одагнај и сваку тескобу душе наше разреши. На Твоју свету икону гледамо, страдањима се Твојим и милошћу Твојом према нама ражалошћујемо и ране Твоје целивамо а од стрела, наших које Те рањавају, страхујемо. Не дозволи нам, Мати милосрдна, да од тврдоће срца свога и тврдоће срца ближњих наших страдамо, јер Ти ваистину јеси злих срца умекшавање.
Нема коментара:
Постави коментар