АКАТИСТ светим СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИМА И МУЧЕНИЦИМА ПРЕВЛАЧКИМпразнују се 27. априла (10. маја), а спомен првог обретења моштију 02. (15.) маја и другог обретења моштију 10. (23.) новембра
Кондак 1.
Изабрани да као миомирни цвијет рода нашег будете подражаваоци Господњег страдања и васкрсења из мртвих, сада се на небесима наслађујете гледања Његовог најблиставијег лица, имајући слободу пред Њим; зато ми, ваши насљедници вјере и духа, молимо ваше молитве и заступништво, да би вам небогласно клицали:
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Икос 1.
Засађени у градини обитељи Светог архистратига Михаила, ограђеној у срцу Зетског Приморја, ви сте штедро били закриљени крилима његове бриге, и потом, по страдању вашем, на њима пренесени у горње станове Царства небеског. Стога, ми укријепљени кријепошћу многојатних небеских сила, вама равноангелнима, ангелски радосно пјевамо и кличемо:
Радујте се, сијачи речи Јеванђељске!
Радујте се, крчитељи корова зловјерја!
Радујте се, истребитељи кукоља јереси!
Радујте се, баштовани новог Едема!
Радујте се, градинари винограда Христовог!
Радујте се, посленици у градини равноапостолног просветитеља Саве!
Радујте се, жетеоци златокласе пшенице!
Радујте се, цедитељи душецјелебног јелеја!
Радујте се, неуспављиви чувари врта праве вјере!
Радујте се, првине рукосада духовног кога засади десница Господња!
Радујте се, земљоделци Цркве Христове!
Радујте се, трудбеници на њиви Господњој!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 2.
Када наш архипастир Сава роду нашему основа Цркву православну, дошавши на западне стране своје очевине, на место звано оток Превлака, пронађе у остацима древног манастира ранохришћански гроб мученика и над њим, заједно са братом му краљем Стефаном Првовјенчаним, подиже Свештену Царску лавру. У њој постави сједиште новоосноване Зетске епископије, на челу са првим јој архијерејем Иларионом, и иноцима предаде светогорска правила и уставе, да се Богу, до краја земље, неба, времена и вјекова, неућутно поје и узноси: Алилуја!
Икос 2.
У свештеним књигама Светих Отаца бише вам предате и пренесене све божанствене мудрости и знања, како би се просветљеним разумом клањали истинитом Богу и име Његово по свуда разглашавали, хвалили и славили. Зато вам ми, уздајући се у свјетлост вашег богознања, довикујемо и пјевамо:
Радујте се, јер сте темељ истините вјере утврдили на најтврђем камену – Христу!
Радујте се, јер сте почетак поставили на стијени апостолске проповједи!
Радујте се, јер сте нерушиви дом сазидали на тлу светоотачког предања!
Радујте се, јер сте у њега узидали учење великих Отаца!
Радујте се, јер сте му врата утврдили пријеворницама догмата!
Радујте се, јер сте му подигли ограду од необоривих канона!
Радујте се, јер сте му сигурност осигурали монашким правилима!
Радујте се, јер сте га освештали Светим тајнама!
Радујте се, јер сте га живописали вјечношћу!
Радујте се, јер сте му исклесали вијенце небохватне!
Радујте се, јер сте му прозоре окренули ка истоку богопознања!
Радујте се, јер сте га покрили кровом истинитог богословља!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 3.
Силом Божијом укрепљиван, показа се достојан небеског очинства истинити слуга Христов Свети Јевстатије, пострижник ове свете обитељи, који, потом, постаде игуманом светогорске лавре Хиландара. Но, Господ видећи да овај врли и смирени подвижник може носити и већи крст, поврати га у Зетску област, у речени манастир његовог пострига архангелску Превлаку, да као архијереј са својим народом Господу славослови: Алилуја!
Икос 3.
Имајући велику милост према роду нашему српскоме, свемилостиви Бог не стеже своју милостиву и свебогату десницу, већ је отвори и из ње раздаде издашне Своје благослове, па се смирење радовало кротости, благост веселила уздржању, племенитост љубила благородност. А у цијелом винограду Приморскоме, најгранатији чокот посађен на иловици Превлачкој беше најизобилније награђиван. Дивећи се штедрости Најштедријег, ми Њега прослављамо и вама мученици Превлачки псалмопојемо:
Радујте се, послушници хитроноги!
Радујте се, расоносци и црнорисци брзокрили!
Радујте се, црквењаци и кандилари Дома Господњег!
Радујте се, кувари и трпезарци трпезе гостољубља!
Радујте се, исповедници и духовници духоносни!
Радујте се, златоречни проповједници Христа Слова!
Радујте се, живописци живога Бога!
Радујте се, иконописци лика Прволика!
Радујте се, писари и преписивачи благоруки!
Радујте се, појци ангелогласни!
Радујте се, свете трпезе свештени богослужитељи!
Радујте се, славног богословља истински богослови!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 4.
За сведочанство некадашњег доброг чувања стада Христовог од бура безакоња и неправде, до наших дана би сачуван краснописни рукопис Законоправила Светога Саве, писан благословом Епископа Неофита и руком писара Богдана, у месту званом Иловица – манастир Превлака. Словом овог номоканона бјеше сав живот Цркве и земље озакоњен и правилно управљен узношењу благодарне пјесме Творцу закона и даваоцу благодати: Алилуја!
Икос 4.
Ко да се не диви милости човекољубивог Бога слушајући о томе како преизобилни мир владаше земљом, у народу и Цркви Његовој, како се благостање умножаваше у земним и духовним даровима и добрима. Но, ви брижно чувајући све наслеђено од Отаца, ум стално управљасте ка небу и небеском, вјечном и вјечности, па зато вас као небеске грађане величамо и славимо велегласно појући:
Радујте се, дуге сводокрасне!
Радујте се, облаци пјесмоносни!
Радујте се, вихори наднебесни!
Радујте се, огњи неугасни!
Радујте се, птице жаркоперне!
Радујте се, орли небопарни!
Радујте се, луче зраковидне!
Радујте се, муње оштрокрилне!
Радујте се, јата милопојна!
Радујте се, сазвијежђа небоока!
Радујте се, зенице надзенитне!
Радујте се, звијезде светлозарне!
Радујте се, свјетила светости!
Радујте се, сунца христолика!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 5.
Пошто на земљи нема ничега трајног, и све што је од ње створено и на њој узрасло мора своју вриједност доказати проласком кроз огањ искушења, Бог попусти да ненавидник сваког добра и богоборни мрзитељ људског рода, гоњен својом злобном завишћу, покрене на вас осионе и горде народе од истока и запада, који не знају да Богу православно узносе: Алилуја!
Икос 5.
Након пропасти царства српског, видећи да долази њихов час таме, ваши доскорашњи добри сусједи и одане слуге, одметнуше се и почеше кидисати на светињу манастира, на људе светомихољске метохије и манастирска добрā, спремајући вас тако за испијање горке чаше страдања. Зато од нас наново чујте тужнорадостне похвале:
Радујте се, јер сте ходили путевима Отаца!
Радујте се, јер се нисте уплашили лава који риче и тражи кога ће прождријети!
Радујте се, јер сте приближавање часа таме чекали на молитви!
Радујте се, јер сте памтили да је дух срчан а тијело слабо!
Радујте се, јер сте као верне слуге стражиле над повјереним!
Радујте се, јер сте бодро чекали свога Господара!
Радујте се, јер сте помоћ очекивали свише!
Радујте се, јер сте наду полагали на Оца небеског!
Радујте се, јер сте се бранили истином и правдом!
Радујте се, јер сте се кријепили трпљењем и смирењем!
Радујте се, јер сте знали да све има да се збуде!
Радујте се, јер сте као паства подражавали страдање Пастирâ!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 6.
Лукавство и злоба лако нађоше лакомог и таштог Јуду – недостојног помињања Друшка – да као издајнички целив, издајничком руком у славско јело изручи отров за ваше погубљење. У свијетлом дану Сабора Св. Архистратига Михаила, примивши страшне и животворне тајне као попутнину за вјечност, ви сте након чаше меда испили и чашу жучи, и у самртном ропцу имали даха да вашем Једином Христу, последњи пут на земљи узвикнете: Алилуја!
Икос 6.
Као што су и Христу после прикивања на Крст, безумници још и копљем проболи ребро, тако су и ваша тијела двоструко пострадала: најпре тровањем а затим и урушавањем манастирских зидина, обараних паљбом са галије. Видећи суровост и злобу сручену на вашу праведност, ми вас с дивљењем и поносом још усрдније прослављамо:
Радујте се, јер се узалудно на вас изручи бес немоћних!
Радујте се, јер сте се удостојили узлажења на Крст!
Радујте се, јер вам се као Првомученику Стефану отворише небеса!
Радујте се, јер вам јудина рука отвори рајске двери!
Радујте се, јер временим страдањем избористе вјечност!
Радујте се, јер вам краткотрајна горчина роди бескрајна блаженства!
Радујте се, јер сте као зрели нарови убрани за трпезу царску!
Радујте се, јер сте као уљоносна маслина даривани Господу!
Радујте се, јер вам завист злих донесе славу неотуђиву!
Радујте се, јер вам се отров тјелесни обрати у мед душевни!
Радујте се, јер сте прибројани лику страстотрпаца!
Радујте се, јер вам се дадоше вијенци непропадљиви!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 7.
Господ, желећи да се подвигом вашим прослави свето Име његово, не стаде на пут онима који не бјеху Његови него им допусти да вашим убијањем и христоликим испијањем жучи за ваше необично и неисказано смирење будете унети у житнице Царства небескога, уз појање Творцу и Избавитељу: Алилуја!
Икос 7.
Помрачи се сунце, звијезде изгубише свој сјај и славопој и химне заменише метеж и мрзост опуштења; мржња надвлада љубав и живот би предан у руке смрти. На згаришту и расутом камењу сједишта славне Митрополије почеше се котити гује и аспиде, и само претекли и разбежани свједочише о вашем подвигу и вама на небу упућиваху ове молитвене похвале:
Радујте се, јер истином сатрсте лаж!
Радујте се, јер правом вјером побједисте јерес!
Радујте се, јер од свијета поражени постадосте Христови побједници!
Радујте се, јер сте овјенчани руком Распетога!
Радујте се, јер се од вас одузе туга пропадљивости!
Радујте се, јер сте ушли у радост Господара свога!
Радујте се, јер сте мученичком крвљу осветили земљу!
Радујте се, јер сте душама украсили небо!
Радујте се, јер сте примили плату праведничку од Господа!
Радујте се, јер се на вашој немоћи објави сила Божија!
Радујте се, јер вам се од лоза и маслина направише небеске лествице!
Радујте се, јер вам се од ловора и бршљана исплетоше вијенци бесмртности!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 8.
Неисказано чудо ваше христолике жртве би сачувано светим сјећањем светоархангелских метохијаца, и у памћењу Михољског збора најдрагоценије предање о времену и животу славном, уистину и преславном, и о победничкој смрти вашој, као некада апостолā, седамдесеторице на броју, [с] који[ма] и по смрти на небесима слављенички пјевате: Алилуја!
Икос 8.
Цели себе на миомирисну жртву свепаљеницу Богу предасте, добар бој војевасте и побједничку славу задобисте. Зато клањајући се вашем смиреном хођењу на заклање, обраћајући се вама чија имена осташе запамћена, прослављамо и вашу безимену братију, и све вас, неизбрисиво уписанe у Књигу живота, величамо:
Радуј се, старче Рувиме, учитељу монаха и похвало вјерних!
Радуј се, јер си угодио Оцу Небеском!
Радуј се, свештеномонаше Димитрије, видару болних и поносу проповједника!
Радуј се, јер си прославио Бога Слова!
Радуј се, свештеноиноче Максиме, велики молитвениче и дивни ревнитељу!
Радуј се, јер си био сасуд Духа Светога!
Радуј се, синђелу Василије, узоре васпитача и удобрење монахујућих!
Радуј се, јер си се поклањао Светој Тројици!
Радуј се, служитељу Божији Михаило, обрасцу иконописацā и први међу неимарима!
Радуј се, јер си поштовао Пресвету Богородицу!
Радујте се, и ви безимени чија се имена славе у земљи живих!
Радујте се, јер сте служили небеским војинствима архистратига Михаила!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 9.
Сви се анђели и арханђели и сви одреди небеске Христове војске дивише и радоваше вашем исповједању и одољевању насртаја заговорникā и присталица триклете уније, и још више вашем, Њему подобно, проливању мученичке крви, па вам се зато придружише, и од краја до краја васељене громко и победославно заорише Богу: Алилуја!
Икос 9.
Тешко је наћи краснорјечивост која би могла да опише и искаже радост међу житељима Царства бесмртности, али ни достојну многоглагољивост да саопшти бол и приближи тугу која губитком најблиставије лавре Превлачке опхрва прогнане из ње и уцвељене. Вијекови су уместо да жалост ублаже њу умножавали, и тек трачак свијетла и пламичак утјехе јавише се када племенита племкиња Екатерина, купи део имања и тик уз рушевине сазида Богу и себи дом, да у храму Св.Тројице умножи молитве и вама обраћања:
Радујте се, јер сте ушли у покој суботе неметежне!
Радујте се, јер сте постали грађани свијета невидљивог!
Радујте се, јер сте се удостојили Царства непромјењивог!
Радујте се, јер сте се овјенчали славом неисказаном!
Радујте се, јер сте постали насљедници живота неизрецивог!
Радујте се, јер сте награђени блаженством неизмјењивим!
Радујте се, јер сте пролазно замијенили непролазним!
Радујте се, јер сте цијењено умножили у непроцјењиво!
Радујте се, јер вам је трулежно процвјетало нетрулежним!
Радујте се, јер вам је увјењиво пролистало неувјењивим!
Радујте се, јер сте постали житељи невечерњег дана!
Радујте се, јер сада гледате свјетлост Сунца Незалазног!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 10.
И када је све зарасло у шибље и коров, и тешки се камен навалио на гроб наше наде, у освит новога дана засија свјетлост, и из сухих костију потече миро, као предукус васкрсењског рађања живота из смрти. Сви сабрани у храму Превлачке обитељи беху се удостојили гледања чуда нарушавања природних закона, да оно што је суво даје влагу, и да притом не отиче ка земљи, већ, противумно, узлази на горе, па скрушени пред великом тајном, заједно са вама на небесима богообрадовани узвикујемо: Алилуја!
Икос 10.
Као некада јеврејски и јелински књижевници и философи, који нису могли да објасне и схвате Христов долазак у телу и Његово васкрсење, тако ни данашњи њихови настављачи, не могу да разумеју и прихвате како из сувих ваших костију потече благоухано миро. А ми, знајући да Свемогући Творац може и од камена створити дјецу Аврааму, вјерујући у новообјављено чудо Његове свемоћи, усрдно вам, радујући се, покликујемо:
Радујте се, јер мироточење потврђује Христову пасхалну жртву, коју пролазак старозаветног Израиља кроз Црвено море предизображаваше!
Радујте се, јер истом силом по удару Мојсијевог штапа из стијене изби вода, и из ваших моштију потече миро!
Радујте се, јер слично руну Гедеоновом на које пада роса као предзнак побједе Божије, и ваше кости беху побједоносно орошене росом будућега вијека!
Радујте се, јер је чудо преображаја сухоте ваших костију у влажност мира равно претварању воде у вино на свадби у Кани Галилејској!
Радујте се, јер је извор воде живе, о коме Господ некада говораше жени Самарјанки на Јаковљевом бунару, непресушно потекао из ваших пострадалих тијела!
Радујте се, јер ваш обалгодаћени мироухани кивот поста нова бања Витезда, на укрепљење и исцјељење нама раслабљеним и онемоћалим!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 11.
Никаква пјесма не може опјевати нити описати неописиву радост која испуни душе вјерних, чије наде оживише љубављу и који са свих страна притицаху освећеним вашим моштима и помазању целебним росама мира, и потом, обрадовани због објаве вјесникā будућег свеопштег васкрсења, васкрслом Христу дариваху достојне повике: Алилуја!
Икос 11.
Свјетлост утјехе засија свима нама који борависмо у тами безнађа, и као некада Израиљ на рекама Вавилонским, на рушевинама Превлаке чекасмо руку избављења и утеху укрепљења. Истицање мироуханог мира схватисмо као знак с више и благослов да се светиња обнавља, да се упали кандило, умножи братство, зидови усправе, запоје Светē Литургијē и вама умноже похвале хвале и благодарности:
Радујте се, јер се жар вјере ваше на огњишту православља поново разгоре!
Радујте се, јер се жишци наново засвијетлише!
Радујте се, јер се ваше кости узидаше у темеље обновљења!
Радујте се, јер камен пронађе камен и прозор врата!
Радујте се, јер ваши гробови заблисташе васкрсењем!
Радујте се, јер ваше мошти замирисаше прољећем обновљења!
Радујте се, јер се протера пустош; радујте се, јер се развеја тама!
Радујте се, јер из коријенâ избише младице!
Радујте се, јер потекоше извори псалама!
Радујте се, јер ваше молитве уродише плодом!
Радујте се, јер ваше страдање донесе род многи!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 12.
Знајући за ваше старање и бригу за нас који у сјени смрти и долини плача боравимо, и од Бога нам измолисте знакове и чудеса ради укрепљења, ми вас благодарно молимо да нам и ка небеским становима прокрчите пут, да бисмо заједно са вама у бескрај и бесконачност славили Беспочетну Тројицу сверадосним клицањем: Алилуја!
Икос 12.
Прослављајући васкрсењем прослављеног Цара славе Исуса Христа, Који нас је као Син Божији призвао на усиновљење и обожење, ми и вас прослављамо као мирисне изданке славне митрополије Зетске, овим захвалним песмама:
Радујте се, јер сте нам донијели утјеху!
Радујте се, јер сте нам даровали исцјељење!
Радујте се, јер нас избављате од туге и невоље!
Радујте се, јер нас ослобађате од ропства страсти!
Радујте се, јер нам измолисте опроштај сагрјешењā!
Радујте се, јер сте нас оживјели покајањем!
Радујте се, јер сте нам ниспослали небески мир!
Радујте се, јер нас обасјавате свјетлом!
Радујте се, јер сте нас обрадовали надом!
Радујте се, јер сте нас укрјепили љубављу!
Радујте се, јер сте нас просвјетлили вашим крсним страдањем!
Радујте се, јер сте нас помазали новим уљем радости!
Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке!
Кондак 13.
О, свети добропобједни свештеномученици и мученици Превлачки, примите од нас овај мали молитвени венац, измолите за нас од Бога Спаситеља опроштај сагрјешења и сваку помоћ, избављење од биједа, зла и вјечне смрти, да нас закрили Његовим небеским благословима, да бисмо му заједно с вама у вијекове узносили благодарно и неућутно: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Молитва светим СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИМА И МУЧЕНИЦИМА ПРЕВЛАЧКИМ
О, свети и храбри свештеномученици и мученици Превлачки, ви сте кроз пакао огња стигли до рајског живота и сада са хоровима Анђелā и Арханђелā, и са небројеним мноштвом ликова Светих блаженствујете у гледању неизрециве славе Творца, Спаситеља и Искупитеља нашега Христа. Примите зато и нас скрушене и смирене, сабране пред кивотом мироточивих ваших моштију, недостојне да се назовемо синовима и кћерима вашим, под окриље вашег небеског покровитељства и заштите.
Мученичком крвљу убељени миомирисни кринови, ви сте свјетионици, столпови и свјетилници наше Светосавске Цркве православне; ви сте наши исповједници вјере, наде источници и љубави извори; вас прослављамо као учитеље неуких, хранитеље гладних, одећу нагих, чуваре удовица и сирочади, утјешитеље безнадежних, љекаре болних, крманоше пловећих ка небеској луци безобалног мора Христовог милосрђа. Гледајући нас убоге и сиромашне од сваке врлине и добородјетељи, везане ланцима самољубља и оковима страстољубља, сажалите се на нас и измолите од Цара и Господара Небеског, да због Своје најчистије крви проливене за род људски, и нама опрости премноге гријехе наше и да нас избави од прављења опека Мисирцима, од клањања идолима и обожавања кумирā, да земљу и род наш српски, и сав род Адамов избави од нападаја видљивих и невидљивих непријатеља, од глади, помора, земљотреса, братоомразе и крвопролића, од сваког зла и опасности, да не излије на нас заслужену чашу гњева свога, већ да нас помилује Својим човекољубљем и пружи нам руку избављења, и изведе нас на широко и пространо мјесто мира и покоја.
Помозите нам свети свештеномученици и мученици да се наши умови и срца одвоје од свега пролазног и пропадљивог, од свјетске сујете и гордости ђаволске, да своја бића управимо повратку у небеску нашу Отаџбину, гдје нема бола нити уздисаја, већ живот вјечни и блаженство неодузимљиво. Подарите нам све што је корисно за наше спасење, молитвено стражите над нама, чувајте нас од власти злих духова и у часу исхода наших душа, скупа са Анђелима одагнајте од нас силе поднебесја, да нас не уграбе и не вргну у таму најкрајњу, гдје је плач и шкргут зуба, да би смо, вашом помоћу и посредовањем, удостојили се насљедства рајских насеља и гледања тросунчане свјетлости невечерњег дана, и заједно са вама славили и прослављали Свеславну, Свехвалну и Свесвету Тројицу – Оца и Сина и Духа Светога – у вијекове вијекова! Амин!
Тропар, глас 4.
Пројавивши чудесно из гроба свети мошти ваше,
Свемилостиви Господ упути нас на пут спасења,
Откривајући од векова скривену тајну,
Објави вас као непрестане заступнике наше,
Који пред Христом смелост велику имате,
Зато вас песмама многим прослављамо, свехвални Превлачки мученици.
